Nedelja, Februar 11, 2018

2:21 AM

Iskreno, nemam pojma zašto pišem blog.Frown

Jasno mi je da su šanse da će neko čitati ove gluposti koje ću ovde da pišem izuzetno male. Pretpostavljam da ću baš zato i moći biti potpuno iskrena.  Ponekad imam osećaj kao da imam toliko toga da kažem. A sada, kada se trudim smisliti šta bih mogla reći, nemam nikakvu ideju.

 

Za nešto malo manje od mesec dana imaću 18 godina. I dalje pohađam srednju školu u kojoj nisam niti najmanje uspešna jer nemam nikakve motivacije da učim ili da se ponašam kulturno prema profesorima koje bih najradije mogla da podavim sve redom. 

Već jedan duži period imam problem sa hranom. 

Patim od anoreksije. Ionako naravno, da me vidite na ulici, sada, ne biste to zakljucili. Rekli biste da izgledam taman onako kako bi i trebala. Za svoju visinu i sve to.. 

Ali nisam uvek tako izgledala. Prije samo par meseci onesvestila sam se radi izgladnjivanja i imala sam 13 kg manje nego sto bih trebala.

Sada sam normalne težine ali ne osećam se izlečenom ili normalnom. Još mi je teže nego ikad. 

Ne pričam o tome ni sa kim. Jer šta da im kažem? Retko ko to od ljudi sa kojima se družim mogu da shvate a uostalom ne želim nikome davati takvu količinu odgovornosti.

Ljubavni život mi je sjeban. Tražim ljude za koje sam sigurna da će me povrediti i guram od sebe svakog ko radi bilo šta lepo za mene. Pokušavam lagati samu sebe da se ne povređujem ali više ne mogu ni to . 

Skoro svaku noć imam košmare. Ali svaki dan se smijem. Svaki dan sam vesela i zajebavam se sa svima i niko nikad ne pomisli..da se mozda pretvaram. da mozda lazem.. 

Lakse je prihvatiti da sam jedna od onih kojima je lepo uvek i koji su jaki nego da sam u picku materinu sjebana i da zapravo odglumim svaki osmeh.

Ne znam šta me održava u životu trenutno. Stvarno ne znam .

Možda, nastavim li pisati, otkrijem šta se zapravo dešava samonom. Možda uspem popraviti pokidano i prestati sa svim lošim što radim kako sebi tako i drugima..

 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me